Crveno

Crveno. Ko koplje tek rodjeno,
što oštrim šeširom modre boje para.
Ko jagnje zvezdom vodjeno,
zalutalo tamo gde sunce uvek spava.

Ne vide se snovi kroz prašnjave rupe
kroz sene, kroz vene, naziru se samo
zaluteli pogledi i nade tupe
što nekad behu sve, a sada su strano.

Crveno. Ko veče kad mre u postelji
i ispušta poslednje drhtaje šaka
onih što njima prolaze miluje
pre no popusti pred koncima mraka.

Bas takve boje sad mažem po svom svetu
po sivilu mrlje, sveže, tek porodjene.
linija kriva, znana samo detetu,
kad sazri um smešak čuvaš samo za odredjene.

Crveno. Ko dno kutije u kojoj provodiš dane,
grebeš im nabore i vlažiš ih znojem,
četiri kartona i kao mašna - savest
ćelija slobode za sve koji se bore.